Poslije tradicionalnih hodočasničkih uspona na naše bijakovske “svete” vrhove; Iliju, Juru i Roka, tribalo se odužit Čvrsnici i vrhu Pločno kojega smo planirali posjetit na nedavnom memorijalu, ali uspon na njega na žalost poklopio se s našim Svetim Ilijom.
Na sastanku u prošli petak, što zbog lita, mora ili kakve rađe okupio se mali broj članova pa je otpao planirani izlet iznenađenja. Kako je Matija želila ponovit lanjski uspon na Pločno i to odmah sutradan tj. u subotu što se ostalima nije uklopilo u tajming pa je sve ostalo na Prisidniku i njoj. Mijo još frišak od Mont Blanca je obećao poći ali nekako priko volje i na kraju se nije pojavio na dogovorenom mistu.Treći u ekipi je bio Matijin mladi susjed kojega je uspila pridobit svojom pričom iskusnog turističkog vodiča. Vrime je po prognozi obećavalo biti dobro iako je već za nedilju najavljeno pogoršanje s kišom pa se nije imalo šta čekat nego put pod noge. Na startu u Boričevcu planina je pokazala svoju prevrtljivu ćud i planinare dočekala slanom što nije ništa neobično ni u litnje vrime. Laganim tempom na Pločno su se popeli za četiri sata i putem sreli mostarske planinare, a pod vrhom na siparu i članove SAK Ekstrema iz Makarske koji su bili na silazu. Poslije obaveznog fotkanja na vrhu kod trigonometrijske kote i zaslužene marende uz duži odmor, pridružila su im se trojica posušaka s kojima su ostali u ugodnom razgovoru o planinarenju skoro dva sata. Na povratku nisu odolili čvrsničkim jagodama i malinama pa se nisu odveć žurili, ali doći na Blidinje i ne završiti u Hajdučkim vrletima bio bi neoprostivi grijeh.
Kako se provela ekipa na Čvrsnici pogledajte u slikama ispod…
